Светска здравствена организација, псе луталице, по начину живота дели на три групе:
1. Пси о којима води бригу већи број људи (суседски пси) и њихова слобода кретања је делимично контролисана и зависи од извора хране и склоништа. Ови пси обично се крећу и у другим четвртима насељених места, али се увек враћају у своје станиште ради одмора и храњења.
2. Пси који немају ограничену слободу кретања и чији извор хране, воде и склоништа није дефинисан.
3. Пси који су потпуно независни од човека, који се слободно и неконтролисано крећу и који обично избегавају контакте са људима. Ово су по правилу полу-дивљи пси.
Псе луталице по начину настанка можемо поделити у четири категорије и то:
1. Пси које су напустили или изгубили власници (неодговорни власници)
2. Пси познатих неодговорних власника који су пуштени да без надзора слободно шетају по јавним површинама.
3. Пси који су рођени на улици, који никада нису имали власника, а потичу из прве две категорије паса луталица.
4. Напуштени и одбачени пси који су се као штенци нашли на улици и самостално развијали.
Здравствени, хигијенски, еколошки, естетски али и социјални разлози су опредељујући фактори за решавање проблема прекобројности паса луталица. Нерешавањем ових проблема настају тешко исправљиве штете и проблеми:
§ Болести. Пси су директни извори и преносиоци разних инфективних паразитских болести заједничких за животиње и човека (беснило, ехинококоза, токсоплазмоза, аскаридоза, демодикоза, пантљичара, шуга, крпељи, буве итд.).
§ Агресивност и уједљивост. Пси луталице своју агресивност углавном испољавају према псима познатих власника, али су и чести напади на људе. Подаци казују да од укупног броја напада на човека 30% потиче од паса луталица.
§ Бука. Лавеж паса достиже вредности између 80 и 120 dB.
§ Прљање јавних површина. Пси преко урина и измета загађују јавне површине и преносе паразите и микроорганизме.
§ Непријатни мириси. Разна кожна обољења, прљава длака и кожа као и измет и урин извор су непријатних мириса.
§ Примарно предаторство. Пси луталице нападају и убијају ситне дивље и домаће животиње.
§ Секундарно предаторство (стрвинарство). Пси луталице лишени бриге и надзора налазе извор хране у лешинама угинулих животиња чијим развлачењем шире заразне болести.
§ Компетенција за отворен простор. Пси луталице настањују и заузимају јавне површине и нападом на псе познатих власника штите своје станиште.
§ Материјалне штете. Нападом на људе и животиње наносе материјалне штете.
§ Саобраћајни удеси. Велики број саобраћајних удеса управо су изазвани неконтролисаним кретањем паса по саобраћајницама.
Због свега наведеног, кључне превентивне мере за смањење популације паса и штета које оне наносе су:
1. примена важећих Законских решења,
2. увођење стимулативних мера за стерилизацију, вакцинацију и обележавање паса,
3. проширења капацитета прихватилишта,
4. подизање радних капацитета Службе за зоохигијену.
Применом ових одредби у пракси, стичу се услови за санкционисање несавесних и неодговорних власника кућних љубимаца, који продукују проблем. Такође је потребно повећати хигијену у насељеним местима, како би се смањила могућност прехрањивања напуштених паса на улици који могу да буду агресивни, што је потенцијална опасност за људе, децу и домаће животиње.
У циљу спровођења наведених превентивних мера, први корак локалне самоуправе је израда и усвајања ПРОГРАМА КОНТРОЛЕ И СМАЊЕЊА ПОПУЛАЦИЈЕ ПАСА ЛУТАЛИЦА у складу са специфичностима средине.
О УСЛОВИМА И МЕРАМА ЗА ХУМАНО ХВАТАЊЕ И УНИШТАВАЊЕ ПАСА И МАЧАКА ЛУТАЛИЦА
(“Сл. гласник РС”, бр. 29/94)
Члан 1
Хигијеничарска служба која обавља послове хватања и уништавања паса и мачака луталица обезбеђује свој рад на начин који омогућава хватање, смештај и уништавање ових животиња на хуман начин.
Члан 2
Локација за изградњу објекта за уништавање паса и мачака луталица мора бити ван насељеног места.
Круг објекта из става 1. овог члана мора бити ограђен оградом одговарајуће висине тако да онемогућава пролаз животиња, да има место за чишћење, прање и дезинфекцију возила и система за одвођење отпадних вода.
Прилазни путеви до објекта и путеви у кругу објекта морају бити од чврстог материјала који се лако чисти, пере и дезинфикује.
Члан 3
За обављање послова хватања и уништавања паса и мачака луталица на хуман начин обезбеђивања рада хигијеничарске службе морају да се обезбеде просторије, и то за:
1) смештај ухваћених паса и мачака луталица;
2) смештај прибора и опреме за хватање паса и мачака луталица, као и опреме за уклањање животињских лешева;
3) смештај средстава за убијање паса и мачака луталица на хуман начин, средстава за дезинфекцију, дезинсекцију и дератизацију као и опреме за обављање послова дезинфекције, дезинсекције и дератизације;
4) убијање животиња на хуман начин у пећима за спаљивање;
5) смештај и чување лешева са расхладним уређајима и
6) санитарни чвор (ВЦ, лавабо, туш кабина), као и гардеробни простор са потребним бројем гардеробних ормара за одећу и обућу радника.
У кругу дворишта објекта мора да буде изграђено затворено ђубриште.
Члан 4
Подови и зидови просторија из члана 3. овог правилника морају бити изграђени од водоотпорног материјала, да су равних и глатких површина и светле боје које се лако чисте, перу и дезинфикују.
Члан 5
У просторији за смештај ухваћених паса и мачака луталица морају бити изграђени боксови или постављени кавези за смештај животиња са уређајем за топлу и хладну воду и за одвођење отпадних вода. Просторија се мора редовно чистити и дезинфиковати, а при ниским температурама загрејавати.
Просторија за смештај прибора и опреме за хватање паса и мачака луталица и опреме за уклањање животињских лешева мора имати одговарајући број полица.
Просторија за смештај средстава за убијање паса и мачака луталица, средстава за дезинфекцију, дезинсекцију и дератизацију, као и опреме за обављање послова дезинфекције, дезинсекције и дератизације мора имати одговарајући број полица и потребан број стаклених ормара.
Члан 6
Хигијеничарска служба која се бави хватањем и уништавањем паса и мачака луталица који се затекну ван стана, односно дворишта држаоца, користи савремени прибор за рад и хвата их без злостављања.
Ухваћени пси и мачке чувају се у просторији из члана 3. став 1. тачка 1. три дана, а уколико то ветеринарско-санитарни разлози захтевају, и дуже.
Члан 7
Хигијеничарска служба ухваћене псе и мачке одмах обележава, ставља их у заједничке боксеве или кавезе према подручјима на којима су ухваћени, води податке о датуму и месту хватања животиња, здравственом стању и коначном поступку са ухваћеним животињама.
Пси који буду ухваћени ван стана, односно дворишта држаоца, а имају регистарску маркицу на оковратнику морају се сместити у посебан бокс према подручјима на којима су ухваћени. Хигијеничарска служба, у року од 3 дана од дана хватања, обавештава држаоца паса о њиховом хватању.
Члан 8
На псима и мачкама који се стављају у просторију из члана 3. став 1. тачка 1. мора се извршити дезинсекција приликом пријема и отпуштања.
После истека рока из члана 7. став 2. овог правилника, а уколико држалац пса или мачке не преузме ове животиње, пси и мачке се морају усмртити на хуман начин, осим паса и мачака који су уступљени научноистраживачким организацијама.
Животиње се могу преузети под условом да су клинички здраве и да је обављена вакцинација против беснила.
Члан 9
Превоз ухваћених паса и мачака луталица, као и лешева мора се обављати специјалним моторним транспортним средством које је:
1) херметички затворено и непропустљиво, тако да онемогућава испадање животиња и лешева који се превозе;
2) да се лако пере, чисти и дезинфикује и
3) да је видно обележено.
Члан 10
Овај правилник ступа на снагу осмог дана од дана објављивања у “Службеном гласнику Републике Србије”.